Finansiranje troškova izborne kampanje uređeno je Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti („Službeni glasnik RS“, broj 14/22).
Za finansiranje troškova izborne kampanje za parlamentarne ili predsedničke izbore, učesnik na izborima (politička stranka, koalicija političkih stranaka ili grupa građana) može da koristi sredstva prikupljena iz javnih i privatnih izvora, kao i sredstva iz kredita i zajmova.
U svrhu prikupljanja i trošenja sredstava za finansiranje izborne kampanje, učesnik na izborima mora da poseduje poseban račun, koji se ne može koristiti u druge svrhe.
Ovaj račun, ako ga već ne poseduje, politički subjekt mora da otvori nakon raspisivanja izbora, a pre proglašenja njegove izborne liste, odnosno njegovog predsedničkog kandidata. Sva plaćanja troškova izborne kampanje mogu se vršiti isključivo sa tog posebnog računa.
Što se tiče prikupanja sredstava iz privatnih izvora, mora se voditi računa o tome da maksimalna vrednost davanja na godišnjem nivou koje jedno fizičko lice može dati učesniku na izborima za finansiranje izborne kampanje iznosi najviše deset prosečnih mesečnih zarada, dok je u slučaju pravnih lica taj iznos najviše 30 prosečnih mesečnih zarada. Ovo pravilo važi bez obzira na broj izbornih kampanja u jednoj kalendarskoj godini.
Kada je u pitanju finansiranje troškova izborne kampanje iz javnih izvora, odnosno budžeta Republike Srbije, da bi učesnik na izborima mogao da dobije ta sredstva pre izbora neophodno je da, prvo, prilikom podnošenja izborne liste, odnosno predloga predsedničkog kandidata, Republičkoj izbornoj komisiji preda i izjavu da želi da koristi sredstva iz javnih izvora za finansiranje troškova izborne kampanje.
Republička izborna komisija prikuplja te izjave od učesnika na izborima i prosleđuje ih Ministarstvu finansija na dalju nadležnost, čime se iscrpljuje uloga Republičke izborne komisije u pogledu primene Zakona o finansiranju političkih aktivnosti.
U daljem postupku, nadležne institucije su Ministarstvo finansija, koje vrši obračun i transfer sredstava iz budžeta učesnicima na izborima, i Agencija za sprečavanje korupcije, koja vrši kontrolu troškova izborne kampanje nakon sprovedenih izbora.
Drugi uslov da bi učesniku na izborima bila uplaćena budžetska sredstva za finansiranje troškova izborne kampanje pre izbora jeste da je učesnik na izborima položio tzv. „izborno jemstvo“, u vrednosti sredstava koja treba da mu budu uplaćena iz budžeta. Izborno jemstvo se polaže kod Ministarstva finansija i može se sastojati u polaganju gotovog novca, bankarske garancije, državnih hartija od vrednosti ili u stavljanju hipoteke za iznos jemstva na nepokretnoj imovini lica koje daje jemstvo.
Međutim, novina je da, ako neki učesnik na izborima koji je dao izjavu da želi da koristi sredstva iz javnih izvora ne položi izborno jemstvo, on ne gubi automatski mogućnost da dobije sredstva koja bi mu pripala po tom osnovu. Naime, ta sredstva će dobiti nakon izbora, ukoliko na izborima osvoji najmanje 1% važećih glasova odnosno najmanje 0,2% važećih glasova za izborne liste nacionalnih manjina.
Za pokrivanje troškova izborne kampanje država izdvaja iznos od 0,07% poreskih prihoda budžeta Republike Srbije.
Raspodela ovih sredstava se razlikuje u zavisnosti od toga da li su u pitanju parlamentarni ili predsednički izbori.
Na parlamentarnim izborima, 40% budžetskih sredstava namenjenih pokrivanju troškova izborne kampanje raspoređuje se, pre održavanja izbora, u jednakim iznosima svim učesnicima na izborima koji su dali izjavu da će koristiti sredstva iz javnih izvora.
Preostalih 60% sredstava iz budžeta se dodeljuje učesnicima na izborima koji su osvojili poslaničke mandate, srazmerno broju osvojenih mandata, bez obzira na to da li su koristili sredstva iz javnih izvora za pokriće troškova izborne kampanje.
Što se tiče predsedničkih izbora, učesnicima na izborima koji su dali izjavu da će koristiti sredstva iz javnih izvora pre održavanja izbora se raspoređuje 40% budžetskih sredstava, takođe u jednakim iznosima.
Raspodela preostalih 60% sredstva zavisi od toga da li je predsednik Republike izabran na prvom ili ponovnom glasanju (tzv. prvi i drugi krug izbora). Ako predsednik Republike bude izabran u prvom krugu izbora, svih preostalih 60% budžetskih sredstava se dodeljuje predlagaču kandidata koji je izabran, bez obzira na to da li je koristio sredstva iz javnih izvora. Ako predsednik Republike bude izabran u drugom krugu izbora, preostalih 60% budžetskih sredstava se uplaćuju predlagačima kandidata koji su učestvovali u drugom krugu izbora, srazmerno broju glasova koje su osvojili u drugom izbornom krugu, takođe bez obzira na to da li su koristili sredstva iz javnih izvora.
Do sedam dana pre dana glasanja na izborima, učesnik na izborima je dužan da Agenciji za sprečavanje korupcije podnese preliminarni izveštaj o troškovima izborne kampanje, koji se odnosi na period od dana raspisivanja izbora do 15 dana pre dana određenog za glasanje.
Nakon održanih izbora, učesnik na izborima je dužan:
- da sva neutrošena sredstva dobijena iz budžeta vrati u budžet Republike Srbije;
- da sva neutrošena sredstva dobijena iz privatnih izvora prenese na račun koji koristi za redovan rad;
- da sva sredstva dobijena iz budžeta vrati u budžet ako na izborima ne osvoji najmanje 1% važećih glasova (odnosno najmanje 0,2% važećih glasova u slučaju izbornih lista nacionalnih manjina) *
- da Agenciji za sprečavanje korupcije, u roku od 30 dana od dana objavljivanja ukupnog izveštaja o rezultatima izbora, podnese konačni izveštaj o troškovima izborne kampanje, koji se odnosi na period od dana raspisivanja izbora do dana objavljivanja ukupnog izveštaja o rezultatima izbora, a sadrži podatke o poreklu, visini i strukturi prikupljenih i utrošenih sredstava iz javnih i privatnih izvora, kredita i zajmova.
* ako učesnik na izborima ne vrati dobijena sredstava za koja je položio izborno jemstvo, izvršiće se povraćaj ovih sredstava iz sredstava položenog izbornog jemstva