Избори за народне посланике Народне скупштине (парламентарни избори) одржавају се сваке четири године, колико, према Уставу Републике Србије, траје мандат једног сазива Народне скупштине. Осим ових редовних, могући су и ванредни избори, који се спроводе када Народна скупштина буде распуштена указом председника Републике у случајевима одређеним Уставом.
Председник Републике је дужан да распусти Народну скупштину уколико Народна скупштина не изабере нову Владу:
- у року од 90 дана од дана конституисања новог сазива Народне скупштине;
- у року од 30 дана од изгласавања неповерења Влади;
- у року од 30 дана од неизгласавања поверења Влади;
- у року од 30 дана од констатације оставке председника Владе на седници Народне скупштине.
Председник Републике може да распусти Народну скупштину уколико то предложи Влада, с тим да тај предлог мора да буде образложен.
Изборе за народне посланике расписује председник Републике.
Редовне изборе председник Републике расписује 90 дана пре истека мандата актуелног сазива Народне скупштине.
Уколико се расписују ванредни избори, председник Републике их расписује истовремено са распуштањем Народне скупштине.
Од дана расписивања до дана одржавања избора не може проћи мање од 45 ни више од 60 дана.
Народни посланици се бирају у Републици Србији као једној изборној јединици, гласањем за изборну листу кандидата за народне посланике уз примену пропорционалног изборног система. То заправо значи да се посланички мандати расподељују изборним листама сразмерно броју добијених гласова, а број мандата који припада изборним листама утврђује се применом система највећег количника.
Изборе спроводе Републичка изборна комисија, локалне изборне комисије и бирачки одбори.
Право да бира народне посланике и да буде биран за народног посланика имају пунолетни држављани Републике Србије над којима није продужено родитељско право, односно који нису потпуно лишени пословне способности
Остваривање изборног права је апсолутно слободно. То значи да је сваки бирач слободан да одлучи хоће ли гласати и како ће гласати. Стога, нико нема право да спречава или приморава бирача да гласа, да га позива на одговорност због тога што је гласао или што није гласао и да од њега тражи да се изјасни за кога је гласао или зашто није гласао.
Изборну листу може поднети политичка странка уписана у Регистар политичких странака, коалиција политичких странака и група грађана.
Изборна листа се подноси непосредно Републичкој изборној комисији у писменом и електронском облику на прописаном обрасцу најкасније 20 дана пре дана гласања.
Уз изборну листу, сваки подносилац је дужан да достави и законом прописану документацију, као и најмање 10.000 писмених изјава бирача да подржавају ту изборну листу на обрасцу који прописује Републичка изборна комисија које су оверене пре истека рока за подношење изборне листе и које садрже име, презиме, ЈМБГ, место и адресу пребивалишта за сваког бирача. Једини изузетак је за изборну листу националне мањине за коју подносилац изборне листе треба да достави 5.000 оверених изјава бирача да подржавају ту изборну листу.
На изборној листи може да буде највише 250 кандидата, колико се и бира народних посланика. На изборној листи мора бити најмање 40% припадника мање заступљеног пола, тако да међу сваких пет кандидата по редоследу на листи (првих пет места, других пет места и тако до краја) морају бити три припадника једног и два припадника другог пола.
Називи изборних листа се на гласачком листићу наводе према редоследу утврђеном на збирној изборној листи, односно по редоследу којим су испуниле услове за њихово проглашење од стране Републичке изборне комисије.
Сваком бирачу се најкасније пет дана пре дана гласања доставља позив за гласање који садржи: дан и време гласања, број и адресу бирачког места и број под којим је бирач уписан у извод из бирачког списка. Овај позив бирач није дужан да донесе на бирачко место и њему се не може ускратити могућност да гласа само зато што нема код себе тај позив.
На дан гласања, бирачка места се отварају у 7,00 часова, а затварају у 20,00 часова. У току тог времена бирачко место мора бити непрекидно отворено.
Гласање се обавља на бирачким местима у Републици Србији, као и на бирачким местима у иностранству (по правилу у дипломатско-конзуларним представништвима Републике Србије).
Локалне изборне комисије одређују бирачка места на основу предлога општинских, односно градских управа, док Републичка изборна комисија одређује само бирачка места у заводима за извршење кривичних санкција на предлог министарства надлежног за правосуђе и бирачка места у иностранству на предлог министарства надлежног за спољне послове.
Бирач гласа на бирачком месту у земљи према пријављеном пребивалишту, с тим да постоји могућност да, уместо у месту пребивалишта, бирач гласа у месту привременог боравишта, о чему мора да обавести општину боравишта најкасније пет дана пре дана закључења бирачког списка, односно 20 дана пре дана гласања.
Гласање се врши заокруживањем редног броја испред назива изборне листе за коју се гласа. Бирач може да гласа само за једну изборну листу са гласачког листића.
У расподели мандата могу учествовати само изборне листе које су које су прешле тзв. изборни цензус, односно добиле најмање 3% гласова од броја бирача који су гласали. Од овог правила постоје два изузетка.
Први изузетак су изборне листе које имају положај изборне листе националне мањине, а то су оне изборне листе за које је Републичка изборна комисија утврдила да је основни циљ њиховог подношења представљање и заступање интереса националне мањине, као и заштита и побољшање права припадника националне мањине, у складу са међународним правним стандардима. Ове изборне листе учествује у расподели мандата и онда када добију мање од 3% гласова од броја бирача који су гласали, тако што се мандати расподељују применом система највећег количника, а количници изборних листа националних мањина које су освојиле мање од 3% гласова увећавају се за 35%, што, ипак, није гаранција да ће им приликом расподеле заиста припасти посланички мандат.
Други изузетак је ситуација у којој ниједна изборна листа није добила 3% гласова од броја бирача који су гласали, и тада све изборне листе које су добиле гласове могу учествовати у расподели мандата.
Свакој изборној листи припада број мандата који је сразмеран броју добијених гласова.
Мандати се расподељују применом система највећег количника (тзв. Д`Онтов систем), тако што се укупан број гласова који је добила свака поједина изборна листа подели бројевима од један до 250. Добијени количници разврставају се по величини, а у обзир се узима 250 највећих количника.
Свака изборна листа добија онолико мандата колико се највећих количника који јој припадају налази међу 250 највећих.
Републичка изборна комисија у року од 96 часова од пријема свих збирних извештаја о резултатима гласања, које доносе локалне изборне комисије за сва бирачка места на њеној територији, доноси и објављује у "Службеном гласнику Републике Србије" укупан извештај о резултатима избора за сва бирачка места.
Републичка изборна комисија у року од десет дана од дана објављивања укупног извештаја о резултатима избора решењем додељује мандате кандидатима за народне посланике по њиховом редоследу на изборној листи, почев од првог кандидата са изборне листе и издаје уверења о избору за народног посланика.
Мандат новог сазива Народне скупштине почиње потврђивањем мандата најмање две трећине народних посланика на првој седници новоизабране Народне скупштине.