Референдум је облик непосредног изјашњавања грађана о питањима за која је то Уставом, законом и статутом аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе одређено (обавезни референдум), као и о питањима из надлежности Народне скупштине, скупштине аутономне покрајине и скупштине јединице локалне самоуправе за која скупштина одлучи на захтев већине народних посланика Народне скупштине, посланика скупштине аутономне покрајине односно одборника скупштине јединице локалне самоуправе или на захтев одређеног броја бирача (необавезни референдум).
У складу с Уставом, референдум ради одлучивања свих грађана Републике Србије (републички референдум) расписује Народна скупштина, на захтев већине свих народних посланика или најмање 100.000 бирача.
Када Народна скупштина распише референдум на захтев бирача, она може утврдити став о питању о којем се одлучује на референдуму и упознати грађане са својим ставом на званичној веб презентацији и путем медија.
Према правном дејству одлуке, референдум може бити обавезујући или саветодавни.
Саветодавни референдум Народна скупштина расписује о питању од ширег значаја из своје надлежности ради прибављања мишљења грађана о одлуци која треба да буде донета у вези са тим питањем.
Како је то прописано Уставом, републички референдум се обавезно расписује ради потврђивања акта о промени Устава, ако се та промена односи на преамбулу Устава, начела Устава, људска и мањинска права и слободе, уређење власти, проглашавање ратног и ванредног стања, одступање од људских и мањинских права у ванредном и ратном стању или поступак за промену Устава.
Уставом је, такође, дефинисано да предмет референдума не могу бити обавезе које произлазе из међународних уговора, закони који се односе на људска и мањинска права и слободе, порески и други финансијски закони, буџет и завршни рачун, увођење ванредног стања и амнестија, као ни питања која се тичу изборних надлежности Народне скупштине.
У случају расписивања референдума о промени Устава, референдум се може одржати најраније 45 дана од дана расписивања референдума, а најкасније 60 дана од дана усвајања акта о промени Устава на седници Народне скупштине. Промена Устава је усвојена ако је за промену на референдуму гласала већина изашлих бирача.
Спровођење републичког референдума је уређено Законом о референдуму и народној иницијативи („Службени гласник РС“, бр. 111/21 и 119/21).
Акт о расписивању референдума обавезно садржи питање о коме се грађани изјашњавају.
Питање о коме се грађани изјашњавају на референдуму мора бити изражено јасно и недвосмислено, тако да се на њега може одговорити речју "за" или "против", односно речју "да" или "не", а не сме бити изражено тако да даје предност или сугерише један од могућих одговора.
Органи за спровођење републичког референдума су Републичка изборна комисија и гласачки одбор. Кад се референдум расписује за територију Републике и аутономне покрајине или за њихов део и изборне комисије јединице локалне самоуправе, односно поткомисије обављају одређене послове у спровођењу рефередума који су прописани Законом о референдуму и народној иницијативи.
Републичка изборна комисија је дужна да, у року од 20 дана од дана расписивања републичког референдума, усвоји акт којим грађанима пружа објективне информације о питању, односно акту о коме се одлучује на референдуму и да га објави на званичној веб презентацији, у медијима, а нарочито у републичком и покрајинском медијском јавном сервису и достави грађанима на адресу пребивалишта.
Гласачка места за спровођење републичког референдума се одређују и уређују сходно прописима који уређују изборе за народне посланике.
На гласачком месту се обавезно истиче одлука о расписивању референдума, са текстом акта, односно образложењем питања о коме се одлучује на референдуму.
Одлука на обавезујућем референдуму донета је ако је за њу гласала већина изашлих грађана на територији за коју је референдум расписан.
Мишљење грађана на саветодавном референдуму утврђује се гласовима већине изашлих грађана и није правно обавезујуће.
Кад су се грађани на референдуму претходно изјаснили о одређеном питању, Народна скупштина је дужна да га донесе у складу са резултатима референдума у року од 120 дана од дана одржавања референдума.
Ако су грађани на референдуму донели одлуку о потврђивању акта, тај акт се сматра усвојеним даном одржавања референдума и проглашава се у складу са Уставом и законом, а ако грађани на референдуму нису потврдили акт сматра се да тај акт није ни донет.
Ако су грађани на референдуму донели одлуку против потврђивања акта односно питања које је било предмет изјашњавања, о том акту, односно питању не може се поново одлучивати на референдуму у року краћем од четири године од дана одржавања референдума.
Последњи републички референдум одржан је 16. јануара 2022. године ради потврђивања Акта о промени Устава Републике Србије.
У складу сa Одлуком о расписивању републичког референдума ради потврђивања Акта о промени Устава Републике Србије („Службени гласник РС“, број 115/21), грађани су се изјашњавали о питању: "Да ли сте за потврђивање Акта о промени Устава Републике Србије?", заокруживањем речи: "да" или речи: "не".
На основу утврђених резултата Републичка изборна комисија је утврдила да је на републичком референдуму донета одлука о потврђивању Акта о промени Устава Републике Србије, с обзиром на то да је за њу гласала већина гласача који су изашли, односно гласали на републичком референдуму, тако да је Народна скупштина Републике Србије, на Десетој посебној седници у Дванаестом сазиву, одржаној 9. фебруара 2022. године, донела је Одлуку о проглашењу Акта о промени Устава Републике Србије.