Финансирање трошкова изборне кампање уређено је Законом о финансирању политичких активности („Службени гласник РС“, број 14/22).
За финансирање трошкова изборне кампање за парламентарне или председничке изборе, учесник на изборима (политичка странка, коалиција политичких странака или група грађана) може да користи средства прикупљена из јавних и приватних извора, као и средства из кредита и зајмова.
У сврху прикупљања и трошења средстава за финансирање изборне кампање, учесник на изборима мора да поседује посебан рачун, који се не може користити у друге сврхе.
Овај рачун, ако га већ не поседује, политички субјект мора да отвори након расписивања избора, а пре проглашења његове изборне листе, односно његовог председничког кандидата. Сва плаћања трошкова изборне кампање могу се вршити искључиво са тог посебног рачуна.
Што се тиче прикупања средстава из приватних извора, мора се водити рачуна о томе да максимална вредност давања на годишњем нивоу које једно физичко лице може дати учеснику на изборима за финансирање изборне кампање износи највише десет просечних месечних зарада, док је у случају правних лица тај износ највише 30 просечних месечних зарада. Ово правило важи без обзира на број изборних кампања у једној календарској години.
Када је у питању финансирање трошкова изборне кампање из јавних извора, односно буџета Републике Србије, да би учесник на изборима могао да добије та средства пре избора неопходно је да, прво, приликом подношења изборне листе, односно предлога председничког кандидата, Републичкој изборној комисији преда и изјаву да жели да користи средства из јавних извора за финансирање трошкова изборне кампање.
Републичка изборна комисија прикупља те изјаве од учесника на изборима и прослеђује их Министарству финансија на даљу надлежност, чиме се исцрпљује улога Републичке изборне комисије у погледу примене Закона о финансирању политичких активности.
У даљем поступку, надлежне институције су Министарство финансија, које врши обрачун и трансфер средстава из буџета учесницима на изборима, и Агенција за спречавање корупције, која врши контролу трошкова изборне кампање након спроведених избора.
Други услов да би учеснику на изборима била уплаћена буџетска средства за финансирање трошкова изборне кампање пре избора јесте да је учесник на изборима положио тзв. „изборно јемство“, у вредности средстава која треба да му буду уплаћена из буџета. Изборно јемство се полаже код Министарства финансија и може се састојати у полагању готовог новца, банкарске гаранције, државних хартија од вредности или у стављању хипотеке за износ јемства на непокретној имовини лица које даје јемство.
Међутим, новина је да, ако неки учесник на изборима који је дао изјаву да жели да користи средства из јавних извора не положи изборно јемство, он не губи аутоматски могућност да добије средства која би му припала по том основу. Наиме, та средства ће добити након избора, уколико на изборима освоји најмање 1% важећих гласова односно најмање 0,2% важећих гласова за изборне листе националних мањина.
За покривање трошкова изборне кампање држава издваја износ од 0,07% пореских прихода буџета Републике Србије.
Расподела ових средстава се разликује у зависности од тога да ли су у питању парламентарни или председнички избори.
На парламентарним изборима, 40% буџетских средстава намењених покривању трошкова изборне кампање распоређује се, пре одржавања избора, у једнаким износима свим учесницима на изборима који су дали изјаву да ће користити средства из јавних извора.
Преосталих 60% средстава из буџета се додељује учесницима на изборима који су освојили посланичке мандате, сразмерно броју освојених мандата, без обзира на то да ли су користили средства из јавних извора за покриће трошкова изборне кампање.
Што се тиче председничких избора, учесницима на изборима који су дали изјаву да ће користити средства из јавних извора пре одржавања избора се распоређује 40% буџетских средстава, такође у једнаким износима.
Расподела преосталих 60% средства зависи од тога да ли је председник Републике изабран на првом или поновном гласању (тзв. први и други круг избора). Ако председник Републике буде изабран у првом кругу избора, свих преосталих 60% буџетских средстава се додељује предлагачу кандидата који је изабран, без обзира на то да ли је користио средства из јавних извора. Ако председник Републике буде изабран у другом кругу избора, преосталих 60% буџетских средстава се уплаћују предлагачима кандидата који су учествовали у другом кругу избора, сразмерно броју гласова које су освојили у другом изборном кругу, такође без обзира на то да ли су користили средства из јавних извора.
До седам дана пре дана гласања на изборима, учесник на изборима је дужан да Агенцији за спречавање корупције поднесе прелиминарни извештај о трошковима изборне кампање, који се односи на период од дана расписивања избора до 15 дана пре дана одређеног за гласање.
Након одржаних избора, учесник на изборима је дужан:
- да сва неутрошена средства добијена из буџета врати у буџет Републике Србије;
- да сва неутрошена средства добијена из приватних извора пренесе на рачун који користи за редован рад;
- да сва средства добијена из буџета врати у буџет ако на изборима не освоји најмање 1% важећих гласова (односно најмање 0,2% важећих гласова у случају изборних листа националних мањина) *
- да Агенцији за спречавање корупције, у року од 30 дана од дана објављивања укупног извештаја о резултатима избора, поднесе коначни извештај о трошковима изборне кампање, који се односи на период од дана расписивања избора до дана објављивања укупног извештаја о резултатима избора, а садржи податке о пореклу, висини и структури прикупљених и утрошених средстава из јавних и приватних извора, кредита и зајмова.
* ако учесник на изборима не врати добијена средстава за која је положио изборно јемство, извршиће се повраћај ових средстава из средстава положеног изборног јемства